Umro

Dugo niko ne prolazi putem Što prepreči leš već polutruo Tu na putu što u zabit vodi Zabio u blato glavu, umro Nikog nema nogom da ga gurne Grozeći se na spodobu vražju Da poleti dole niz liticu I nestane negde u šipražju Da poleti niz liticu Sav se izlomi od stene Raskomadan da postane Razbacana hrana za hijene Kiša lije, nebo tmurno On i dalje leži gde je umro Nikog nema A on želi više nego da prodiše Da ga neko trulog, jadnog Bar pokrije suvim lišćem Leži Mrtvim okom gleda Mrtvo oko plače Za običnom rupom nekom Rupom bilo kakvom Da mu čuva kosti da je zove svojom rakom Sa što debljim pokrovom od vlažne ilovače

Submitted by VladTheImpaler666 — Apr 25, 2025

Dođe trenutak kad ono što mrziš Prepoznaš i u sopstvenoj srži Upoznaš demona u svojoj koži Vatre te prže, a on ih loži Samo smrt u košmarima svojim Jeste ono čega se ne bojiš Pljujući okolo ispljuješ sebe Duša izgori, a srce nažebe Kad dođe čas da ono što mrziš Vidiš utkano u svojoj srži Sam se đavo uvukao u ljušturu čoveka Pa gledaju svet kroz iste oči Zlo je uvek korak ispred Ono te već čeka Tamo gde se tek spremaš da kročiš Sam se đavo ušuškao u svesti čoveka Bez čoveka ni on ne postoji Pa mu dušu kinji sve dok ovaj ne dočeka Svoju smrt u košmarima svojim

Submitted by Sexy Gargoyle — Apr 25, 2025

Kriv pred svima i svim Za sobom gleda, a ničega nema za njim Odakle vatra u srce se uliva Odgovor traži svim svojim čulima Prezir za ono od čega je satkan Pogled na nožu koprca se zaklan U mislima svojim, a misli ga vuku Sečivo hladno da uzme u ruku A demoni nekad dođu u snove Gustom šumom beži oni ga love Krvav ceo nigde nijedne rane Zoru očajan zove ona neće da svane Sa visina svaku stopu mu prati Oblak crni on ga tera da pamti Da ga prati kletva Da mu srce bude puno Samo onaj čas kad bude umro Prodao dušu manje je vredela Od jedne šake njegovog pepela Teško se nosi nejakim nogama Jedna u grobu druga mu slomljena Prodao dušu nije mu trebala Noktima crnim srce mu grebala Sve mu je isto sreća i jadi On krvav ceo svoj pakao gradi

Submitted by johnmansley — Apr 25, 2025

On je jedan, njih je mnogo, ipak se ne boji Zla sudbina mržnjom svest mu doji Prst na obaraču, krvav lanac oko vrata Što je skinuo s masakriranog brata Mozak gori, lista slike rata Leži zaklan ispod obešenog Glava sestre pored mrtvog brata Zjape rane na smrt izbodenog Umire danas, oseća, zna Umire, neće umreti sam Mozak gori lista slike rata A na svakoj samo smrt i vatra Spržen čovek kraj sprženog pseta Dva ugarka razjapljenih usta Dve skulpture što izvaja vatra Naokola crna zemlja pusta Umire danas, oseća, zna Umire, neće umreti sam

Submitted by Cyberwaste — Apr 25, 2025

Uska staza vodi u planine Gde se truo rastočih u zemlji Davno rođen, davno umro još mi pamte ime Još mi pamte ime Još im seče grudi Postalo je sinonim za onaj Najgori strah u srcu ljudi Uskom stazom povorka se kreće Predvodi ih kažu čudotvorac Nešto mumla, oko vrata krst, u ruci kolac Izjela ih sumnja Da se nekad noću budim Mesečinom da ogrnem kosti I da jedem srca ljudi Osvetli ih sred blatnjavog puta Munja kada zapara nebesa Kocem prete, izjela ih kuga Bedne vreće kostiju i mesa Krenuli da mir mog groba ruše Orlovi im iskljuvali oči Da mi duša ne luta ko pseto Što mi piša po nadgrobnoj ploci Pogrbljene senke kroz noć plove Noge teške ostaju bez daha Ćutke idu u sebi se mole Da ne klonu pod udarom straha Crna noć sve zavila u crno Crnom zemljom ispod neba crnog Idu oni koji misle Da me noćas ubijaju mrtvog Uskom stazom povorka se kreće Opkoljena svim okotom tmine Ćutke idu slute nikad neće Vratiti se sa moje planine

Submitted by SerpentEve — Apr 25, 2025

Kuda ide onaj čovek Onaj tamo s konopcem u ruci Ide tamo gde njegov očaj sada zove Tragovi mu vode prema šumi Nije više mogao da čeka Krenuo je smrt svoju da nađe Sporim hodom propalog čoveka Slepi putnik potonule lađe Konačno ga izdalo strpljenje Da pričeka da mu sama dođe Svake noći isto snoviđenje Leži zver i sama sebe glođe Kuda ide onaj S konopcem u ruci Zašto luta izgubljeno šumom Traži drvo pod kojim bi umro Na vrh brda pod najvišim hrastom Oslušnuo lišće kako drhti Pa sa omčom i najdebljom granom Stvori jadnu sliku svoje smrti A sopstveno krkljanje u grču Poslednje je bilo sto je čuo Sad mu jedna vrana kljuje oči Druga mu već prokljuvala uvo Još je tamo viseći sa grane Smrdi, skuplja muve sobom mrtvim Kad ne nađe smisao životu On ga dođe tražiti u smrti

Submitted by Dahmers Fridge — Apr 25, 2025

This track is instrumental.

Is this song not instrumental?

Urla rulja nekog vode Stavljaju mu glavu na panj To je onaj za kog tvrde Da im nije bio dobar kralj Crvene je mnogo teklo Plava krv nek boji ovu noć Čopor krenuo na vođu Osetila rulja ima moć More baklji se talasa Urla krvi žedna masa Svi igraju đavo svira Piju oštri se sekira Juče kruna, raskoš, zlato Danas sekira za vratom Slušao je masu besnu A gledao ka mesecu A on kao grotlo pakla Gori zavila ga magla Kleknu svoju glavu kralj Položi na blatnjav panj Tup udarac pade istog trena Kruna s glave glava sa ramena Juče s krunom na prestolu Sada sama čeka zoru Sred kaljuge glava izgažena Kralj je umro Novog kralja nema

Submitted by Finntroll — Apr 25, 2025