Raskršće snova
Ti, poput oluje, pred sobom rušiš sve, praznina ostaje. A ja, kao pustinja, deo ničega, početak bez kraja. Telo me vara, ali duša nikada, svoj život živim... ali da li sam to ja? Znaj, to su te granice, tvojih snova raskršće, ono što život je, što polako nestaje... Ti, poput oluje, pred sobom rušiš sve, praznina ostaje. A ja, sam u bunilu, nemam nikoga, prokleta sudbina. Al' jedino znam - da tama večno ne traje, život mi pruža nove puteve... Znaj, to su te granice, tvojih snova raskršće, ono što život je, što polako nestaje... ...dok tama prekrila je sve...
Submitted by Cyberwaste — Apr 26, 2025
Hteo sam da znam za sreću šta je potrebno, jer života malo je ostalo. Da preskoči me zlo, da zaobiđe me mrak, bol i patnju samo sam dobio. Hladno je i telo mi podrhtava, moje telo duša napušta. Ja ne znam gde je i zato ne budite me, jer ja sam zaboravljen i zato ne budite me... Poslednji sam dah ostavio njoj, nek bude joj amajlija, a telo sam crnoj zemlji prodao, ništa više nije ostalo. Hladno je i telo mi podrhtava, moje telo duša napušta. Ja ne znam gde je i zato ne budite me, jer ja sam zaboravljen i zato ne budite me. Nema povratka za srce bez nade, sve što ostade večni je san...
Submitted by Grave666 — Apr 26, 2025
Odlazim sad u Đavolji grad bol svoj poneću, ostavljam sve i brišem svoj trag nestajem. Moj je život u bespuću, moje misli se propliću. Na putu tom sreo sam nju, k'o anđeo je bila, isti smo san sanjali mi, isti nam putevi. Mračne sile baciše nas u okove, aj doveka! Tamo gde su moje oči zaspale, tamo gde je moje srce ostalo, tamo gde se gubi trag od sećanja, ponovo snove sanjamo... Na putu tom sreo sam nju, k'o anđeo je bila, isti smo san sanjali mi, isti nam putevi. Mračne sile baciše nas u okove doveka, sada osta samo trag sećanja.
Submitted by Cyberwaste — Apr 26, 2025
Poglede tvoje dobro znam, često mi dolaze u san, bude me u nemiru... Jeca mi duša od bola velikog, oči suze skrivaju... Ko me je prokleo, srce ukrao, snove što sam s tobom sanjao, ko mi je slomio srce olovno, srce što za tebe je kucalo?! Samo je nada ostala da tražim spas u tvojim rukama, ja opraštam neoprostivo da nađem lek, lek srcu svom... Plačem u sebi i znam kad ruke dolaze u san, bude me strahovi... Sve što je bilo sada nestaje, srcu stavljaš okove. Ko me je prokleo, srce ukrao, snove što sam s tobom sanjao, ko mi je slomio srce olovno, srce što za tebe je kucalo?! Samo je nada ostala da tražim spas u tvojim rukama, ja opraštam neoprostivo da nađem lek, lek srcu svom... Dodirni moje suze usnama, oseti gorčinu u grudima...
Submitted by NecroLord — Apr 26, 2025
Sve je davno nestalo,blede sećanja, od tebe me odvela horda ratnika Priča stara,poznata,pomračila mi um, boje naše prošlosti su u sivilu Strah pred mojim očima,bol u mojim grudima Samo moja duša zna boli koje nosimo, to je duša ratnika,doveka izdržljiva Duša ratnika! U ruci mi sveti mač,boj je poceo, ali moje srce je kod tebe ostalo Kad me više ne bude,nemoj plakati, sećanje na ratnika će te voditi! Strah pred mojim očima,bol u mojim grudima Samo moje srce zna,šta ga je ugasilo, tajnu koju čuvasmo,drugi je razotkrio Samo moja duša zna boli koje nosimo, to je duša ratnika,doveka izdržljiva Duša ratnika! Strah pred mojim očima,bol u mojim grudima Samo moje srce zna,šta ga je ugasilo, tajnu koju čuvasmo,drugi je razotkrio Samo moja duša zna boli koje nosimo, to je duša ratnika, doveka izdržljiva Duša ratnika! Samo moje srce zna, to je duša ratnika, doveka izdržljiva, duša ratnika!!
Submitted by SerpentEve — Apr 26, 2025
Ja ne želim da molim, al' moliću, ja ne znam da praštam al' oprostiću... Vodite me, kad uzalud je sve, kad suza ne prestaje... Ja ne znam šta bol je, al' boli me, i ove suze ne spominjem Vodite me, kad uzalud je sve, kad suza ne prestaje... Šta sudbina spaja, sudbina razdvaja, i mi smo iste sudbine... I borim se sa sobom, borim se s vremenom, al' uzalud reči sad kasno je... nestajem...
Submitted by Lake of Tears — Apr 26, 2025
No lyrics have been submitted for this track yet.
I kao noć, i kao dan, i kao jutro, k'o san, ti mi nedostaješ, u glavi od ludila piše se priča o nama... Šta mi je ostalo od ovog bednog života, od ove tužne istine!? Šta si mi uradila... nisam više svoj! Moje mesto (sad je drugi uzeo), samo tražim (ono što je oteto). I kao noć, i kao dan, i kao jutro, k'o san, ti mi nedostaješ, ja nisam od kamena, bol mi u kolevci spava. Šta mi je ostalo od ovog bednog života, od ove tužne istine!? Šta si mi uradila... nisam više svoj! Moje mesto (sad je drugi uzeo), samo tražim (ono što je oteto).
Submitted by Cyberwaste — Apr 26, 2025
Kad kreneš sruši mostove, nek' se nikad ne vide te oči naše varljive... Moja je duša klonula, ali nija umrla, za tren sve izgubila... Požude glas drugi su načuli, život je naša reka bez ljubavi. Ona je greh (greh), moj stari greh, doveka pamtiću ga. Ona je greh (greh), moj stari greh, sudbina me je izdala. Kad kreneš sruši mostove, nek' se nikad ne vide te oči naše varljive... Moja je duša klonula, ali nija umrla, za tren sve izgubila... Nosim u sebi grehe i strahove, rana na srcu zauvek ostaje... Ona je greh (greh), moj stari greh, doveka pamtiću ga. Ona je greh (greh), moj stari greh, sudbina me je izdala.
Submitted by Sexy Gargoyle — Apr 26, 2025
Oluja kad dođe i sruši se sve, prazne su duše, pusto je sve, To zvezdano nebo što nada nam je, skriveno je, ne vidi se. Na put ko krene mora da zna, na raskršću puta su dva, jedan je put što vodi u raj, drugi je propast to znaj. Oluja kad prođe i slegne se sve, dobro i zlo raspoznaće se, to što oluju dozvalo je, ljudsko zlo stvorilo je. Na put ko krene mora da zna, na raskršću puta su dva, jedan je put što vodi u raj, drugi je propast to znaj. Oluja, vratiće se, ljudsko zlo ne umire...
Submitted by VladTheImpaler666 — Apr 26, 2025
Sudbina je rekla svoje, dok smo mi ćutali... I anđeli plaču što su od nas istinu skrivali, skrivali... Grehovi naši nisu ni postojali, život je laž, lažni smo i mi. I ti ljudi sudbinu nam krojili pitam se gde smo sada mi. Da li je smišljeno sve ili se suze same prodale I anđeli plaču sto su od nas, istinu skrivali, skrivali. Duša moja nije na prodaju, al' dušu svoju dao sam za nju. Sad nema mene, al' nema ni nje, sve što stvorišmo, nestalo za tren. I ova suza kojom smo prokleti mi, neće da stane, večno će padati, u daljini još čujem ti glas, i sve je isto, al' nema nas.
Submitted by Immortal — Apr 26, 2025